Plaćanje pouzećem

BIOKOREKCIJA ŠEĆERNE BOLESTI
ŠEĆERNA BOLEST – DIJABETES
November 21, 2017
Super Akcija u Tiens-u za nove distibutere
Akcije u Tiens-u za decembar 2017 godine
November 30, 2017
Kako postati i ostati zdrav

Pozivamo Vas 28.11.2017 godine utorak na predavanje – “Kako postati i ostati zdrav”

u 18 časova u sedištu Tiens-a u ul. Bulevar Zorana Đinđića 88

Hrana je jedina stvar na svetu, koja stvarno može da izleči.
R. Gir u filmu Jesen u Njujorku

1. Neka hrana bude lek, a lek hrana

Zdrav i dug život je ideal kojem teži svaki čovek na našoj planeti. Sastavni deo zdravog života je i pravilna ishrana. Hrana je jedno od najvećih zadovoljstava u životu. Isto tako, ona čini osnovu dobrog zdravlja. Treba jesti da bi se živelo, a ne živeti da bi se jelo. Hrana nam obezbeđuje sve materije bez kojih nema života. Sve hranljive materije unesene u optimalnom odnosu omogućuju aktivnosti našeg tela. Jednostavno rečeno, koliko energije (hrane) dnevno unesemo u organizam, toliko bi trebalo i da potrošimo. Zdrava i pravilna ishrana je preduslov dobrog zdravlja, kondicije i održavanja normalne telesne težine (mase) kod svih, a posebno u dijabetičara.

Kako postati i ostati zdrav

 

Zdrava ishrana za obolele od šećerne bolesti

Ne postoji razlika u pravilnoj ishrani za zdrave i za osobe obolele od šećerne bolesti.

Suprotno uobičajenom mišljenju, najbolja ishrana za obolele od šećerne bolesti, odgovara zdravoj ishrani onih koji ne boluju od ove bolesti. Vi i vaša porodica možete jesti istu hranu. Mnoga shvatanja vezana za ishranu dijabetičara su se promenila tokom poslednjih godina. Ishrana dijabetičara je “zdrava” ishrana, koja se savetuje svima. Dijabetičari mogu da jedu sve vrste namirnica, ali u količini koja je ograničena, srazmerno fizičkoj aktivnosti, lekovima, godinama starosti, polu, vrsti profesije i ostalim zdravstvenim problemima koji mogu biti prisutni. Da hrana ne bude uzrok svakodnevnih frustracija, već uživanje, način ishrane bi trebalo da se uči i pažljivo planira. Dovoljno je, za početak zapamtiti, da su osnovne hranljive materije: ugljeni hidrati, belančevine i masti.

Postoji li “dijabetična dijeta”?

Dobra vest – Ne postoji!

Ovo Vas može iznenaditi. Iz prethodno rečenog “Dijeta za dijabetičare” pripada prošlosti. Ako ste dobro potkovani znanjem o šećernoj bolesti, vi možete da jedete sve što jedu i zdravi ljudi, ali morate naučiti kada, koliko i u kakvoj kombinaciji. Ne postoji “dijabetička hrana”. U stvari, veliki broj proizvoda “bez šećera” namenjen dijabetičariima, može biti “bogat” u masnoćama, i na taj način nije prilagođen ishrani obolelih od šećerne bolesti. Zbog toga uvek treba pažljivo pročitati proizvođačku specifikaciju na svakom proizvodu.

Kako kupovati namirnice?

Uvek morate znati šta kupujete, jer tako kupujete pravu stvar.

Da biste bili upućeni i znali da protumačite ono što je napisano na specifikaciji proizvoda, potrebno je znati osnovne pojmove o zdravoj ishrani. Sticanjem osnovnih znanja o zdravoj ishrani kupujete kartu za zdraviji i dugovečniji život, kako za vas tako i za vašu porodicu. Naučite da sa razumevanjem čitate specifikaciju prehrambenog proizvoda, jer na taj način kupujete zdravlje. Malo znanja omogućiće vam da uštedite novac i uložite u ono što vam je najbitnije u vaše zdravlje. Ako imate neko pitanje, ne ustručavajte se da pitate – svoga lekara, stručnjaka za ishranu, prodavca ili obaveštenog prijatelja. Svako od njih će na svoj način doprineti slaganju vašeg mozaika zdrave ishrane.

Možete li da koristite Dijetne liste koje Vam je dao lekar?

Naravno da možete.

Dijetne liste su-već napisane dijete sa različitim brojem kalorija, za svaki dan u nedelji. One su dobre u početku, dok se “ne snađete” i dok ne naučite da sami sebi sastavite obrok. Ko može da jede iste obroke preporučene po dijetnim listama više meseci ili godina? Zar to nije malo monotono, dosadno i čak nezdravo?

2. Istorija ishrane dijabetičara

Istorijski gledano, način ishrane je vekovima bio jedina terapija šećerne bolesti. Stari lekari koristili su različita ograničenja u namirnicama, kako bi pomogli obolelilma. Veliki napredak donela je tek druga polovina 20. Veka kada su se stekla mnogobrojna iskustva u radu sa obolelima od dijabetesa.

Hrana je u prošlosti bila jedini lek u lečenju šećerne bolesti

“Neka hrana bude lek, a lek neka bude hrana”
Hipokrat
Najstariji zapis o dijabetesu nalazimo još u starom Egiptu. Arheolog Ebers je u prošlom veku u jednom grobu kod Tebe u Egiptu, pronašao papirus koji je datiran u 1550. godinu pre nove ere. Ovaj papirus, poznat kao Ebersov, opisuje dijabetes kao “potop od mokraće”. U njemu se preporučuje lečenje u vidu uzimanja određenih namirnica kao što su pšenica u zrnu, voće i slatko pivo. Drugim rečima, hrana bogata ugljenim hidratima. Ovakva dijeta je verovatno trebala da smanji ili ublaži preterano izlučivanje mokraće. U sledećih nekoliko hiljada godina većina zabeleženih dijeta za lečenje šećerne bolesti bile su bogate u ugljenim hidratima – šećerima.

Šta se dešava u 18 veku?

Radikalan preokret u ishrani obolelih od šećerne bolesti.

U to vreme britanski lekar Džon Rolo je predložio radikalan preokret u ishrani obolelih od dijabetesa: niskokalorijsku dijetu bogatu masnoćama i belančevinama životinjskog porekla. Različite varijacije ovakve dijete možemo naći u terapiji sledećih 150 godina. U 19. veku je uočeno da hrana bogata u masnoćama – nije pravilan izbor, zbog velikog broja kalorija. Kalorijski unos se smanjuje i savetuje se ukupan dnevni unos od 1000 kcal – što je bilo ravno gladovanju. Sredinom 19. veka mogu se naći preporuke o dozvoljenoj upotrebi ograničene količine slatkih namirnica. Ovakva ishrana, ni izdaleka, nije bila zdrava ishrana.

Dvadeseti vek početak raspleta

Početak dvadesetog veka je obeležilo otkriće insulina. Krajem dvadesetog veka pravilna ishrana, fizička aktivnost i samokontrola se priznaju kao nezaobilazne mere u lečenju šećerne bolesti.

Početkom 20. veka dr Frederik Alen preporučuje ishranu od 1000 kalorija dnevno. Ovakva nisko kalorijska ishrana, koja se graničila sa gladovanjem, nije u dovoljnoj meri obezbeđivala ishranu tkiva i za posledicu je imala ekstremnu iscrpljenost organizma, ali je u nekim slučajevima Tipa 1 šećerne bolesti produžavala život. Ipak, bez insulina i terapije ovi pacijenti su brzo umirali. Pored otkrića insulina 1921. godine i početka uspešnog lečenja dijabetesa, dvadeseti vek donosi i mnoga značajna saznanja o šećernoj bolesti. U poslednjih 50 godina mnogo smo naučili o insulinu, kontroli šećerne bolesti, kao i pravilnoj ishrani obolelih. Ishrana bogata složenim ugljenim hidratima, za koju se zalagala orijentalna medicina, postaje optimalana ishrana osoba sa dijabetesom.

Savremena shvatanja

Treba voditi računa o zdravoj ishrani i prilagoditi je vlastitom ukusu.

Savremena shvatanja lekara i drugih specijalnosti, koje se bave ishranom obolelih od šećerne bolesti, govore da ne postoji “uopšten, specifičan plan ishrane” za sve obolele. Ishranu treba prilagoditi svakom obolelom, da se zadovolji njegov ukus, afinitet prema pojedinim namirnicama i da se uklopi u energetske potrebe organizma. Danas ne postoji “dijabetička dijeta”, već zdrava ishrana. Zdrava ishrana podrazumeva korištenje složenih ugljeni hidrata u najvećoj meri, svežeg povrća i voća u većoj meri, belančevina i masnoća u manjoj meri, a sasvim ograničeno korišćenje belog šećera (prostih ugljeni hidrata), soli i belog brašna. Znamo koje su dnevne potrebe organizam u ugljenim hidratima, kalorijama, belančevinama, mastima; u vitaminima i mineralima i kako bi trebalo da izgleda ishrana dijabetičara. Svaki proizvod namenjen ishrani obolelih od šećerne bolesti mogao bi da ima etiketu na kojoj je napisano šta i koliko sadrži taj proizvod, kako bi se uključili u dnevni jelovnik. Oboleli treba aktivno da učestvuje u planiranju dnevnih obroka u okviru dobijenih preporuka i tako pomogne samom sebi.

Slika

3. Energija iz zalogaja

Posledice loše ishrane su gojaznost i različita oboljenja

Hrana i piće obezbeđuju energiju našem telu za svakodnevni rad svih organa i celokupan dnevni rad. Unos energije i njena potrošnja treba da budu u ravnoteži. Nažalost, kod savremenog čoveka koji se loše hrani i manje se kreće, ovo nije slučaj. Tako se višak unete energije nagomilava u telu u vidu masnog tkiva kada se govori o gojaznosti. Gojaznost je loša po zdravlje, kako zdrave, tako i osobe obolele od šećerne bolesti. Gojaznost pretvara zdravu osobu u dijabetičara (kod genetske sklonosti).

Tabela 1. Energija iz zalogaja

1 gram ugljenih hidrata = 4 kcal = 16,8 kJ
1 gram belančevina = 4 kcal 16,8 kJ
1 gram masti = 9 kcal 37,8 kJ

Hrana je energija – “benzin” neophodan za održavanje života

Energija iz hrane se izražava u kalorijama ili džulima

Sve proizvode Tiens – Tianshi Srbija možete dobiti na kućnu adresu za Srbiju a za Beograd kako se dogovorimo.

Proizvode isporučujemo u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Hrvatska, Makedoniji, Sloveniji i dr.

Proizvode kompanije Tiens – Proizvodi na bazi Kienske Tradicionalne medicine možete kupiti samo od distributera kompanije.
Pozovite već danas – 063/342-380

zdravljeizkine-com_dugme-za-newsletter

Novosti iz Kineske Tradicionalne Medicine !

Upiši Ime i e-mail i preuzmi e-knjigu

Mi poštujemo Vašu privatnost. Vaš mejl je siguran koda nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *