Kordiceps – Provereni kvalitet iz prirode

Više od 1200 godina u Kini se primenjuje kordiceps kao sredstvo za preventivu i učvršćivanje zdravlja. Pre mnogo vekova Kinezi su priznavali kordiceps kao božje čudo, talisman. Kineski lekari su govorili da kordiceps pomaže ljudima u rešavanju mnogih zdravstvenih problema.

Kordiceps uspeva u visokim brdima Kine: u provincijama Sičuanj, Junjnanj, Cinhaj i Tibet.

Kordiceps uspeva u visokim planinama na visini 3500 m iznad morskog nivoa. Larva kordicepsa ima natprirodnu sposobnost preživljavanja, hrani se korenčićima planinskih biljaka, uključujući višebojni dvornik, astragal, ofiopogon. U toku dvogodišnjeg razvoja pod zemljom larva kordicepsa podnosi dugo gladovanje, hladnoću i nedostatak kiseonika. Telo kordicepsa bogato je hranjivim materijama i specifičnim biološkim komponentama koje se nalaze u biljkama visokih planina.

Sastav: fermentisani micelijum kordicepsa u prahu (100%).

Kordiceps je postao dobitnik različitih nagrada i 2000. godine dodeljeno mu je zvanje najboljeg proizvoda, a Kineski Komitet za nadzor kvaliteta ga je posebno nagradio. Mnogi zapadni naučnici i herbalisti sa Istoka slažu se da je Cordyceps sinensis najpotentnija lekovita biljka na svetu.

Cordyceps: parazit ili simbijant?

Lako je moguće da je, kako navode neki autori, spora „zarazni“ agens koji napada larve moljca. Treba istaći da je entomopato-gencija pečurke Cordyceps predmet diskusija. Sve veći broj logičkih i empirijskih podataka navodi mnoge naučnike na zaključak da Cordyceps sinesis ima zapravo simbiotički odnos sa domaćinom, da je ta veza od međusobne koristi i da nije patogena. To je i razumljivo ako se uzme u obzir udaljena i negostoljubiva sredina u kojoj dolazi do njihovog spajanja. Prirodni odabir ide u korist parazita i samo njegovo pojavljivanje rezultira smrću domaćina. Logičnije objašnjenje za ovaj jedinstveni spoj insekta i gljive jeste da je zapravo u pitanju simbioza od koristi za oba člana, kod koje moljac verovatno dobija više energije zato što u njegovom telu živi Cordyceps, baš kao i druge životinje kada je konzumiraju (Jia i ostali, 2004). Tokom procesa kultivacije Cordyceps se često nađe u stadijumu jednoćelijskog anamorfnog organizma sličnog kvascu. Slični simbijanti istog roda nalaze se i na insektima, i logično je da je to u korist insekta (Suh i ostali, 2001). Ako je to slučaj i sa parom Cordyceps / moljac, moguće je da je smrt insekta-domaćina uzročnik – okidač za Cordyceps da proizvede svoj plod. Nakon smrti insekta-domaćina, Cordyceps mora da se razmnoži ili će umreti. Kod većine gljiva micelijum je deo koji je stabilan, a ne plod, kao što se često misli. Kordiceps je gljiva koja ima jedinstven i sasvim specifičan način svog razvoja i opstanka na zemlji još od davnih dana zemljine istorije.

Kordiceps je parazit i kod životinja i kod biljaka.

Kada u telu kordicepsa se razviju spore, ciklus se nastavlja. Specifičnost ovih spora je u tome što osete na daljini i do 10 metara kretanje insekta i kao neka krstareca raketa izleću iz tela gljive i sa punom preciznošću pogađaju gusenicu i naseljavaju je. Spora rastvara kožu tj oklop gusenice i zauzima svoje mesto čekajući svoj trenutak za nastavak života. i tako u krug stotinama miliona godina, neprekidno.

Zanimljivo je da se gusenica i pored toga što je u njoj spora Kordicepsa sasvim normalno kreće, normalno se hrani i normalno zavlači u zemlju pred zimu kao programirani rezervoar hrane budućem kordicepsu koji će se zahvaljujući njoj i razviti. Jednačina glasi: jedna gusenica jedan Kordiceps.

Micelij gljive koji je prorastao čitav prostor u telu gusenice ne dozvoljava bakterijama da vrše svoju ulogu razgradnje. Micelijum je do poslednjeg nanomikroma popunio unutrašnjost tela gusenice i tako sam po sebi predstavlja izvor snage i moći pa je u medicinske svrhe ovako upakovan kordiceps pravo blago.

Kordiceps se sastoji iz dva dela: svetlo telo od ljušture gusenice prepuno micelijumom kao prvi deo i drugi deo kao glatko tamno crno telo nad zemljom koje prepoznajemo na travnatim površinama beskrajnog tibetanskog prostora. Veći primerci kordicepsa mogu biti visoki do 12 cm mada je prosecni uzrast od 4-8 cm. Osnova tela je debela do 3 najvise 4 cm. Kordiceps ima prijatan aromatičan miris i veoma prijatan specifičan ukus. Plodno telo u osnovi je grubo, po sredini je dlakavo a sasvim tamno i glatko na svom proširenom gornjem delu tela.

Sama gusenica je velika od 3-5 cm, debljine do 5 mm, ima 20 do 30 članaka. Površina je gruba, zlatno žute boje. Iznutra je bela ili bledo žuta.

Kineski carevi su sa velikom pažnjom ispitivali ovaj Božiji dar i smatrali su da je kordiceps nastao zbog njih, da bi im omogućio dugovečnost i života i vladavine.

Kordiceps poseduje silinu antioksidansa jer u sebi ima ogromne količine betakarotina, vitamina E i C, minerala-selena i cinka, ubihinona (koenzim Q10), imunomodelirajućih polisaharida i drugih supstanci.

Kordiceps sa svojim sastavom delujući na epifizu podstiče proizvodnju melatonina, univerzalnog antioksidanta sa moćnim delovanjem protiv nastanka i suzbijanju ćelija raka.

U kordicepsu se nalazi 77 mikro i makro elemenata, više od 80 tipova fermenata, nezamenljive aminokiseline, nezasićene masne kiseline i td. Tu su prisutni jednako vitamini i minerali neophodni za zdravlje čovekovo.

Uzimanjem ovih preparata u bilo kojoj količini nije štetno. Čovek se ne može predozirati kada koristi preparate sa kordicepsom. U svakom slučaju je prisutan princip sinergizma, koji se naročito ispoljava kod lečenja određenih bolesti. Brz i odmah vidljiv efekat lečenja je upravo posledica sinergizma preparata.

Američka farmacija je uspela da iz kordicepsa izdvoji unikatne supstance kao što je kordicepin, kordicepska kiselina, adenozin, adenin, itd., koji imaju silnu moć jačanja imuniteta ljudi.

Ispitivanjima je ustanovljeno da je kvalitet bioloških efekata kordicepsa povezan sa specifičnim kompleksom polisaharida. Veća koncentracija polisaharida u eksperimentalnim uslovima je pokazala da je imunoregulacija i antioksidciono dejstvo bilo jače do 15 puta.

U kraljevstvu gljiva najčešće ne dolazi do formiranja ploda, osim ako se ne desi neki veliki stres koji izazove odgovor u vidu odbrambene reproduktivne faze. Prirodni uzročnici su obično vrućina i hladnoća, požar i poplava, ili potpuna istrošenost izvora hrane koja dovodi do nedostatka hranljivih materija. Veoma je teško u laboratorijskim uslovima naterati Cordyceps da donese plod, a i tada se to dešava pomoću pomenutih mogućih uzročnika.

Zbog sve veće potražnje i zbog nedostatka prirodnih resursa, sve više kompanija proizvodi veštački uzgojen Cordyceps. Velika snabdevenost tržišta podrazumeva i velike razlike u čistoći i kvalitetu različitih proizvoda koji sadrže Cordyceps. Takođe, stvara se situacija u kojoj neetične kompanije prodaju neprihvatljivo veliki broj lažnih i iskvarenih proizvoda pod imenom „Cordyceps“ (Hsu i ostali, 2002.), podrivajući poverenje javnosti prema nečemu što bi moglo da bude prirodni lek sa najširim spektrom dejstava ikada napravljen.

Ovakva situacija se menja jer nam je dostupan sve veći broj metoda analize i procene (Holiday i ostali, 2004). Te savremene kompjuterske metode analize definišu jasno ne samo šta je pravi Cordyceps, već daju i relativnu ocenu njene potentnosti, a tipove i stepene čistoće Cordycepsa iz različitih izvora ocenjuju fer i dosledno. Zato kvalitet Cordycepsa koji se može naći na tržištu sve više raste, a tako će biti sve dok kupci budu zahtevali od proizvođača da obezbede analitičke profile Cordycepsa pre nego što ga upotrebe u svojim proizvodima.

Danas na zapadu Cordyceps najčešće koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u godinama. Sportisti su počeli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog ženskog lakoatletskog tima na Kineskim državnim igrama 1993. Na tom takmičenju oboreno je 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujućom razlikom u odnosu na prethodne! Isprva su sportski zvaničnici sumnjali na korišćenje droga koje dovode do poboljšanja rezultata, sve dok trener nije otkrio da je tajna uspeha u Cordycepsu koji je davao članicama tima!

Istraživanja su nedavno potvrdila da korišćenje Cordycepsa povećava nivo ATPa u ćeliji (Guowei, 2001), kao i potrošnju kiseonika (Jia – Shi Zhu, 2004).

ATP (adenozin tri-fosfat) je molekul koji oslobađa energiju u ćeliji. Stalno pričamo o konzumiranju masti, proteina i skroba za dobijanje snage, ali na ćelijskom nivou sve to se svodi na ATP koji oslobađa ćelijsku energiju otpuštanjem fosfata, i od tri-fosfatnog oblika adenozina postaje dvo-fosfatni oblik, koji se zove ADP (adenozin di-osfat). Otpuštanjem fosfata dolazi do prekida veze, i tom prilikom oslobađa se energija koju ćelija može da koristi. Povećanje ćelijskog ATP-a znači stvarno povećanje energije, koja može dalje da se koristi.. Ono se razlikuje od prividnog povećanja energije koje se dešava kada se koriste stimulanti centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina i amfetamina. Uzimajući lekove poput amfetamina, pacijenti osećaju kao da imaju više energije, a to zapravo nije tako. Ti lekovi utiču na centralni nervni sistem, a ne na ćelije, tako da je krajnji rezultat manjak energije. Zato uzimanje amfetamina i dovodi do gubitka telesne težine. Mozak misli da ima dovoljno energije, pa nastavlja sa aktivnostima. Ali naravno, pošto nema dodatne energije koju ćelije troše svakog trenutka, telo je prinuđeno da crpi svoje rezerve, žalihe masti. Korišćenjem Cordycepsa postiže se dvostruki efekat – povećanje ATP-a i veća potrošnja kiseonika, dobija se više energije za sagorevanje, i više kiseonika pomoću koga se ono vrši. Zato sportisti koriste Cordyceps kao izvor dodatne energije, a vojnici kao sredstvo koje smanjuje zamor. Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga – više energije i lakše disanje.

Pretklinička i klinička testiranja Cordycepsa i njegovih ekstrakata sprovode se tek odskora. Ranija testiranja, kojih je relativno malo, osnova su na kojoj se savremena testiranja grade, proširuju i učvršćuju naše razumevanje Cordycepsa.

7 uticaja kordicepsa na organizam čoveka

1.Uticaj Cordycepsa na ćelije raka

Jedna od najvećih koristi od Cordycepsa jeste potencijal ove pečurke kao izvora novih lekova protiv malignih oboljenja.. Sve veći broj onkologa širom sveta preporučuje i koristi Cordyceps kao dodatak hemioterapiji, radijaciji i ostalim konvencionalnim i tradicionalnim metodama lečenja raka. Pokazao je izvanrednu sposobnost ne samo u sprečavanju rasta, u nekim slučajevima čak i uništavanju određenih vrsta tumora, već i kao sredstvo pomoću kojeg imuno-sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim dok mu istovremeno prete efekti hemoterapije i radijacije (Namakura i ostali, 2003). Njegovo sekundarno delovanje pomaže organizmu da efikasnije raspolaže resursima imunološkog sistema u slučaju stresa koji preživljava prilikom napada raka (Shin i ostali, 2003), i omogućava mu da prepozna, iskoreni i spreči abnormalije i bolest, i na lokalnom, i na nivou sistema (Koh i ostali, 2002).

Pored dobro poznate imuno-modulacije koju izazivaju jedinjenja polisaharida, postoje dokazi o još jednom mehanizmu kada je u pitanju dejstvo Cordycepsa na tumora. To je povezano sa strukturom nekih od izmenjenih nukleotida koje sadrži ova gljiva, a koje imamo u primeru jedinjenja kordicepina (3 deoksiadenozina). Ovaj molekul gotovo je jednak normalnom adenozinu, ali mu nedostaje atom kiseonika na riboznom delu molekula na 3-poziciji.

Isti nedostatak tog 3-kiseonika može se videti i kod drugih jedinjenja Cordycepsa, poput Dideoksiadenozina. Smatra se da je nedostatak kiseonika na toj poziciji veoma značajan jer od njega zavisi struktura DNK koja uz njegovu pomoć stvara vezu sa susednim nukleotidima. Veza se nalazi između 3. i 5. pozicije na riboznim delovima nukleotida, koji na taj način stvaraju „strukturu lestvica“ koji drži DNK zajedno.

Prvi korak prilikom duplikacije bilo koje ćelije jeste razdvajanje DNK molekula po sredini, poput otkopčavanja rajsfešlusa, i raskidanja veze komplementarnih nukleotida. Sledi ubacivanje jednog po jednog novog, komplementarnog nukleotida koji formiraju hidrogenske veze između komplementarnih parova, i oblikuju veze fosfatnih – šećera između 3. i 5. ozicije na spoljašnjoj ivici molekula, odnosno riboznom delu. Sinteza novih molekula DNK brzo napreduje, novi komplementarni nukleotidi se jedan po jedan sekvencijalno umeću u novi molekul DNK, sve dok se prvobitni niz DNK ne umnoži dvaput, a svaki od nizova je identična kopija, i formira genetski kod za novu generaciju ćelija.

Odnosno, sinteza se nastavlja umetanjem novih nukleotida, sve dok se ne povuče molekul 3. deoksiadenozina (kordicepina). Kada se to desi, na poziciji od vitalnog značaja više nema kiseonika pomoću koga bi se stvorila 3.- 5. veza, i duplikacia molekula DNK prestaje. Tada ćelija ne može da nastavi sa deobom, i ne dolazi do formiranja novih ćelija. Kod normalnih ćelija sisara, to umetanje deoksigenovanog adneozina i nije od nekog značaja, pošto zdrave ćelije u sebi sadrže mehanizam popravke DNK.

Kada dođe do ovakve greške, izmenjeni nukleotid (kordicepin) uklanja se iz niza nukleotida, i umeće se novi segment adenozina. Nasuprot zdravim ćelijama, ćelije raka po definiciji gube svoj mehanizam popravke DNK. (Da mogu da isprave greške u svojoj DNK, ne bi bile ćelije raka). Većina bakterija i svi virusi (uključujući i virus HIV-a) nemaju mehanizam popravke DNK. Kada pogledamo brzinu kojom se ćelije raka dupliciraju, jasno nam je kako bi takav mehanizam mogao da izazove značajnu reakciju protiv tumora.

Na primer, normalne ćelije zdravog tkiva dojke imaju prosečan životni vek od oko 10 dana, i nakon tog vremena se dupliciraju. S druge strane, ćelije raka razmožavaju se mnogo brže od zdravih ćelija. Dupliciraju se, u proseku, svakih 20 minuta. To znači da se množe otprilike 750 puta brže od ćelija zdravog tkiva kojim su okružene. Da je kordicepin podjednako toksičan za oba tipa ćelija, ubijao bi ćelije raka 750 puta brže nego zdrave ćelije.

Ipak, kordicepin se zbog pomenutog mehanizma popravke DNK kod zdravih ćelija ne meša u njihovu replikaciju, a brzina kojom ubija ćelije tumora mnogo je veća od 750:1. Ista vrsta mehanizma prekida DNK odgovorna je i za antitumorni efekat nekih od agensa koji se koriste u procesu hemoterapije. Mehanizam koji sprečava sintezu DNK verovatno je odgovoran i za antiviralne efekte kordicepina. (Holliday, 2004.b) (Liu i Zheng, 1993, i ostali).

2.Imunomodulatorni efekti

Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima kordicepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste.

Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekom sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne ćelije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije..

Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde treba da pošalje nezrele ćelije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koje se bavi načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povećanje imuniteta.

3.Uticaj Cordycepsa na bubrege

Pacijenti sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega često pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a značajno je smanjena i količina proteina. Pored toga, primećen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrđenim smanjenjem seruma lipopeorksida, sugeriše mogućnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštećenjem ćelija (Jiang i Gao, 1995).

U drugoj kliničkoj studiji, sprovedenoj na 57 pacijenata sa oštećenjem bubrega izazvanim gentamicinom, bolesnici su tretirani sa 4-5 ml Cordycepsa dnevno, ili nekim drugim, uobičajenim metodama. Nakon šest dana, grupa koja je primala Cordyceps uspostavila je 89% normalne funkcije bubrega, dok je kontrolna grupa povratila samo 45% normalne funkcije bubrega. Vreme potrebno za oporavak grupe koja je uzimala Cordyceps bilo je znatno kraće nego kod kontrolne grupe.

4.Hipoglikemijski efekat

Još jedna oblast u kojoj su vršena mnoga istraživanja jeste efekat Cordycepsa na metabolizam glukoze u krvi. Dijabetes se tradicionalno deli na dva osnovna tipa (tip 1 i tip 2). Kod bolesnika sa dijabetesom tipa 1 bolest se javlja u ranom životnom dobu, a nastaje kada imuno-sistem napadne i uništi ćelije pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega je pacijent primoran da ovaj hormon do kraja života unosi u organizam putem injekcija. Ovaj tip dijabetesa ima oko 10% obolelih od ove bolesti dok ostalih 90% oboleva od tipa 2, koji se javlja kod odraslih.

Dijabetes tipa 2 uzrokuje otpornost ćelija na dejstvo insulina. Najverovatnije se radi o preteranom konzumiranju šećera i rafinisanih ugljenih hidrata tokom dugog vremenskog perioda. Iako je ova uzročno-posledična veza još uvek prilično kontroverzna, sve je više dokaza da preveliki unos rafinisanih ugljenih hidrata izaziva stanje hronične hiperinsulinemije, a ona opet izaziva gubitak osetljivosti na insulin na ćelijskom nivou. Bez obzira na klasifikaciju i način njegovog nastanka, dijabetes je veoma ozbiljna bolest. Osnovni je uzrok slepila, krajnjeg stadijuma teških oboljenja bubrega i amputacije donjih udova. Takođe, povećava rizik od moždanog udara, visokog pritiska, povećanja holesterola u krvi i bolesti kardiovaskularnog sistema.

Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulišanje nivoa šećera u krvi, i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 ml tečnog ili 3 gr suvog Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi tretiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednička nit rezultata ovih ispitivanja je pojačana osetljivost na insulin i povećanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima uz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko rečeno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima.

U jednom neobjavljenom istraživanju koje je autor sproveo na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama (3 ml) Cordycepsa dnevno, otkrilo se da su normalna variranja nivoa šećera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno povećanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje između obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps.. Nivo šećera posle jela nije rastao kao inače, i nije tako opadao između obroka. To može biti indikator povećane efikasnosti mehanizma regulacije nivoa šećera u krvi. Još zanimljivije je otkriće ove iste studije da su subjekti skloni alkoholu izgubili želju za konzumiranjem pića 48 sati nakon početka terapije Cordycepsom. Naknadna proučavanja potvrdila su sposobnost Cordycepsa da smanji potrebu za alkoholom. Najavljena su nova istraživanjem u ovoj oblasti.

5.Uticaj Cordycepsa na funkciju srca

Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa, i ispravljanja srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, makar delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990).

Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu čirkulaciju (Toda i ostali, 1982) (Bern 1980). Premda nijedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i čini se da je zbog svoje netoksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srčanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.

Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobičajenom terapijom – digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poređenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizičko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srčana funkcija (Chen, 1995).

6.Uticaj Cordycepsa na jetru

Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pečuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobičajeni antivirusni lek koji se koristi u terapiji hepatitisa. U toj studiji je grupa koja je dobijala ekstrakte Cordycepsa i ostalih medicinskih gljiva pokazala bolje rezultate u kratkom vremenskom periodu od kontrolne grupe koja je uzimala samo lamivudin (Wang i ostali, 2002).

7.Cordyceps i seksualna disfunkcija kod muškaraca/žena

Cordyceps se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za muški i žensku seksualnu disfunkciju, poput hipolibidinizma i impotencije. Preklinički podaci dobijeni eksperimentima na miševima pokažali su da ova gljiva ima efekte slične seksualnim steroidima (Wan i ostali, 1988). Klinička testiranja na ljudima potvrdila su delotvornost Cordycepsa u borbi protiv smanjenog seksualnog nagona.

Rezultati jedne takve studije (Yang i ostali, 1995) pokažali su da je kod pacijenata tretiranih Cordycepsom tokom 24 sata došlo do povećanja 17-keto-steroida u urinu. Sve to ukazuje da je moguće da CS-4 ima uticaja na seksualni nagon, bilo preko sistema seksualnih hormona ili direktnog dejstva na polne organe, a paralelno sa efektima na hipotalamo-pituitarno-drenokortikalnu osu. (Zhu, 1998) Postoje hipoteze da aminokiseline, vitamini, cink i ostali elementi koje sadrži Cordyceps utiču na veću izdržljivost sperme, što se pokazalo u na kliničkim i prekliničkim studijama (Guo, 1986).

Doziranje

S obzirom da su klinički podaci o Cordycepsu relativno novi, preporučena doza može da varira. Uopšteno, klinička ispitivanja su vršena sa 3 ml – 4 ml do 5 ml Cordycepsa dnevno, osim u slučajevima teških obolenja jetre kada je doza obično povećavana na 6 ml – 9 ml dnevno. Poznati su i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali 20 ml pa i 30 – 50 ml dnevno. Mada ta količina može da se učini prevelikom, klinički rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena-zabeležena toksičnost Cordycepsa.

Svojstva kordicepsa:

Kordiceps je gljiva koja parazitira na gusenicama određene vrste leptira. Mikroskopske gljivice roda kordiceps (Cordyceps) spadaju u klasu askomicete ili gljive mešinarke (Ascomycetes) koja je najmnogobrojnija i ima preko 30.000 vrsta. Za predstavnike ove klase karakterističan je dobro razgranati micelijum s pregradama. Kao rezultat polnog procesa kod tipičnih predstavnika se iz zigota obrazuju askogene hife na kojima se pojavljuju askus.

Askus je reproduktivni organ, u njoj se formiraju spore pomoću kojih se odvija dalje razmnožavanje jedinke. spore se raznose strujanjem vazduha, kišnim kapima, pomoću insekata. U određenoj fazi razvoja (konidijalni stadijum) neke vrste gljiva mešinarki roda Hypomices Cordiceps parazitiraju na plodovima tela bazidiomiceta, a ređe gljiva mešinarki, a u zimskom periodu u čauri nekih insekata. Kineski kordiceps živi u uslovima visokih planina na visini od 3500 m na Tibetu i u provincijama Sečuan, Junan, Cinghaj.

U letnjem periodu kordiceps postoji u obliku gljive, koja liči na sitnu travu tamno smeđe boje. Veoma se teško može primetiti na livadi pokrivenoj cvećem i travom. U periodu formiranja spora iz plodonosnih tela ćerke-gljive, „biljka“ ispaljuje spore i pada na larvu leptira „slepi miš“ na kojoj će parazitirati.

Tada nastupa drugi ciklus života kordicepsa. Napadnuta larva se zakopava u zemlju. Micelijum gljive urasta u gusenicu i iz nje isisava sve hranljive materije, zbog čega se ceo micelijum puni insektima i umire. Spore u larvi počinju da liče na bakterije koje uništavaju i koriste unutrašnje organe larve, ostavljajući sebi za zaštitu njenu rožnatu opnu.

Kordiceps zimu provodi u zemlji kao čaura s rožnatom opnom, koja je ostala od gusenice, i služi da zaštiti telo gljive. Kada su larvine rezerve pri kraju, kordiceps je prinuđen da se hrani podzemnim stablom planinskih biljaka, naprimer, kozinca i ofiopogona. Tokom svog dvogodišnjeg razvoja ispod zemlje, kordiceps trpi dugotrajnu glad, hladnoću i nedostatak kiseonika.

S dolaskom proleća, preko otvora za disanje na glavi gusenice izrasta jedno plodonosno telo kordicepsa i gore opisani razvojni ciklus se ponavlja. To objašnjava kineski naziv za kordiceps «Dun čun sja cao», što znači „zimi – insekt, leti – trava“.

Telo ove gljive je bogato hranljivim materijama i specifičnim biološki aktivnim komponentama.

Kordiceps se veoma visoko ceni na istoku zbog svojih okrepljujućih i terapijskih svojstava. U kineskoj medicini se ova gljiva koristi nekoliko vekova za brzo obnavljanje snage. Terapijska svojstva kordicepsa su podvrgnuta mnogobrojnim eksperimentalnim i nekolikim kliničkim ispitivanjima. Preparati sa kordicepsom poboljšavali su karakteristike imuniteta, smanjivali su nivo holesterola, povećavali otpornost tkiva jetre i bubrega na oštećenja. Nisu otkrivena nikakva uzgredna dejstva.

Kordiceps je savremeno lekovito sredstvo koje je prešlo milenijumsku granicu. Ono se zasniva na teoriji i iskustvu 5000 godina kineske medicine, „učenje o negovanju života i čuvanju zdravlja“, čiji je osnovni zadatak održavanje ravnoteže Jin i Jang, nadoknađivanje životne energije ČI, jačanje zdravlja i postizanje dugovečnosti, otvaranje svih potencijalnih mogućnosti ljudskog organizma.

Drevni kineski lekari su na sledeći način opisivali svojstva ove gljive. Kordiceps je slatka, neutralna (topla) materija koja ulazi u kanale pluća i bubrega. Ona popunjava bubrege i jača Jang, popunjava pluća i umiruje osećaj gušenja, prekida iskašljavanje krvi i izbacuje sluz, leči „sto vrsta praznine“.

U sastav kordicepsa ulaze: polisaharidi kordicepsa, kordicepin, adenozin, adenin, kordicepsova kiselina, ubikinon (koenzim Q10), ofiokordin, amino-kiseline, vitamini, miokroelementi.

Važan aktivni princip kordicepsa su polisaharidi koji određuju imunoregulaciono i antioksidantno dejstvo.

Skup različitih biološki aktivnih materija koje se nalaze u preparatu obezbeđuju njegovo višestrano lekovito delovanje na organizam čoveka. Na primer, suzbija razmnožavanje i razvoj malignih ćelija. Posebno jako antitumorsko delovanje imaju kordicepin i kordicepsova kiselina koje se nalaze samo u kordicepsu i ne sreću se ni u jednoj drugoj gljivi niti biljci.

Dalja istraživanja su pokazala da supstance koje ulaze u sastav ove lekovite gljive poboljšavaju stanje imunog sistema čovekovog organizma, pojačavaju rezistentnost na razne patogene bakterije i druge mikroorganizme, povećavaju adaptativne mogućnosti organizma, imaju antioksidantsku aktivnost i sprečavaju proces starenja, a takođe harmonizuju metaboličke procese.

Kordiceps takođe blagotvorno utiče na nervni, endokrini, respiratorni i polni sistem, ima antiaritmijsko i antihipertenzivno dejstvo, smanjuje sadržaj holesterola, poboljšava mikrocirkulaciju i sprečava stvaranje trombova.

On ima izraženi terapijski efekat kod oboljenja srca, pluća, jetre, bubrega, velikog mozga, sprečava starenje organizma.

Kordiceps je snažan induktor endogenih antioksidantskih sistema (superoksid dizmutaze, glutation peroksidaze), što određuje njegovo citoprotektivno delovanje. Zahvaljujući sadržaju kompleksa antioksidanasa, uključujući koenzim Q10 (ubikinon), preparat ima sopstvenu antioksidantsku aktivnost. Sam po sebi terapijski potencijal koenzima Q10 je izuzetno visok i vezan je za izraženo antioksidantsko dejstvo molekula.

U mnogobrojnim publikacijama pisano je o antioksidantskim svojstvima kordicepsa. U eksperimentu na miševima ustanovljeni su sledeći efekti terapije kordicepsom na aktivnost procesa oksidacije slobodnih radikala:

smanjenje nivoa malonil dialdehida (produkt oksidacije lipida) u zavisnosti od doze, pri čemu efekat prevazilazi dejstvo glutation i alfa-tokoferola (vitamin E);

smanjenje aktivnosti peroksidacije lipida, indukovanog Fe2+ i Fe2+ H2O2 u zavisnosti od doze. Ovo dejstvo kordicepsa je zaostajalo samo za efektima askorbinske kiseline (vitamina C);

delovanje na slobodne radikale kordicepsa u zavisnosti od doze bilo je uporedivo s dejstvom alfa-tokoferola (vitamina E).

Osim uticaja na procese oksidacije slobodnih radikala kordiceps je inicirao povećanje aktivnosti antioksidanskih sistema. Životinje su prethodno podvrgnute delovanju ugljen-tetrahlorida (model hroničnog hepatitisa i ciroze jetre). Davanja kordicepsa životinjama dovodilo je povećanja aktivnosti superoksid dizmutaze, katalaze, glutation peroksidaze.

Niz istraživača je proučavao antioksidantsku aktivnost pomoću tri metoda: procena aktivnosti ksantin oksidaze, indukcija hemolize i procena aktivnosti peroksidacije lipida. Kordiceps je ispoljio antioksidantsku aktivnost u sve tri pozicije, ali najveći efekat je uočen u prva dva testa. Antioksidanska aktivnost preparata je rasla (10-30 puta) proporcionalno sa uvećanjem frakcije polisaharida. To potvrđuje da je upravo za polisaharide kordicepsa vezan veći deo antioksidantske aktivnosti preparata.

Grupa japanskih naučnika usredsredila se na proučavanje antioksidantske aktivnosti kordicepsa u poređenju sa superoksid dizmutazom. Autori su utvrdili da je umereno inhibiranje stvaranja malonil dialdehida i izraženo inhibiranje procesa peroksidacije lipida (lipoproteina male gustine LDL) koje je uporedivo sa delovanjem superoksid dizmutaze.

Tako je sistemska i organospecifična antioksidantska aktivnost kordicepsa predstavlja važnu komponentu njihovog citoprotektivnog dejstva.

Povećanje sposobnosti podnošenja ekstremnih uticaja

Sistematičnost kliničkih efekata kordicepsa omogućuje da se pretpostavi delovanje njihovih komponenti na ključne procese ćelijske aktivnosti, što određuje ostvarivanje genetski determinisanih programa obnove najvažnijih funkcionalnih parametara. To obezbeđuje regulisano aktiviranje funkcionalnog stanja organa i sistema. Supstance koje ulaze u sastav kordicepsa povećavaju adaptativne mogućnosti organizma.

Preparat ima sposobnost da deluje na sve energetske kanale čoveka. Reakcija organizma na primenu kordicepsa veoma je raznolika. Složenost energetskog delovanja preparata na organizam sastoji se u tome što je on kao nosilac energije „Jang“ sposoban da uklanja sindrom viška te energije u ljudskom organizmu. To se postiže putem pročišćavanja onih energetskih kanala u kojima dolazi do zastoja energije.

Uzimanje preparata dovodi do samoregulacije svih sistema i organa, uključujući najsloženiji mehanizam uspostavljanja energetske ravnoteže „Jin – Jang“. Lekoviti efekat se javlja odmah posle regeneracije imunog sistema.

Sistemska samoregulacija omogućuje organizmu da dostigne takve parametre energetske razmene koji će omogućiti svim organima da rade u normalnom režimu.

Poboljšavajući cirkulaciju i razmenu energije u svakom organu, kanalu i ćeliji preparat čisti organizam na ćelijskom nivou od toksina i štetnih materija. Kao preventivno sredstvo preparat održava energetsku ravnotežu organizma u optimalnom režimu.

Oblast primene prirodnog kordicepsa u preventivne svrhe:

Kao visokoefiksano sredstvo za imunološku regulaciju. Regulatorno delovanje kordicepsa se manifestuje u 2 pravca: on ne samo da je u stanju da jača imunitet, već u znatnoj meri može da smanji preveliki imuni odgovor kod nekih osoba.

Predstavlja prirodni antibiotik. Kordiceps ispoljava bakteriostatičko dejstvo protiv nekoliko desetina patogenih bakterija, uključujući i: pneumokoka, streptokoka, zlatna streptokoka.

Antiinflamatorno dejstvo. Po ovom svom dejstvu kordiceps ne zaostaje i čak premašuje po efikasnosti hidrokortizon.

Umereno širi krvne sudove, povećava snabdevanje srca i pluća krvlju. Zahvaljujući tome što umereno i dugotrajno povećava protok krvi u koronarnim arterijama, kordiceps može da spreči stvaranje tromba.

Kordiceps ima farmakološke efekte kao što su: povećanje sposobnosti da se bori protiv umora, gladi za kiseonikom, smenjuje nivo lipida u krvi, pomaže smirivanju i povećanju antioksidacione sposobnosti ćelija.

Terapijski efekti kordicepsa:

Bolesti organa za disanje: kašalj, slabost, teško disanje, znojenje, iscrpljenost prouzrokovana slabošću pluća, mlitavost i druge indikacije.

Kod smanjene aktivnosti pluća, ako se uzima ovaj proizvod, moguće je postići očigledan efekat. Kod lečenja tuberkuloze pluća, astme, emfizema pluća kordiceps takođe daje dobar rezultat.

Bolesti bubrega. Savremena medicine je dokazala da kordiceps poboljšava razmenu materija u bubrezima, poboljšava pokretačko-prenosne funkcije, poboljšava dinamiku ćelija u bubrežnim tkivima, pomaže sekreciju urotoksina, olakšava i vrši obnovu kod patoloških ili medikamentoznih trauma bubrežnih cevčica i glomerula, štiti bubrege od ponovne infekcije i hiperfosforemija, efikasno usporava proces intenziviranja uroteokikoze. Za otklanjanje tupog bola u lumbalnom predelu i nogama, sprečavanje polucije i čestog mokrenja, kordiceps daje dobre rezultate, što je izuzetno važno za ljude koji pate od bubrežnih i plućnih oboljenja.

Bolesti krvnih sudova srca. Kordiceps je u stanju da umereno i dugotrajno poveća obim protoka krvi kroz koronarne krvne sudove, kao i da reguliše odnos kalcijuma i fosfora u krvi. Kordiceps je veoma dragoceno sredstvo za stabilno lečenje koronarnih bolesti srca. Za zadržavanje koncentracije trombocita kolagenog porekla u arterijama, efekat kordicepsa je veoma vidan. Koeficijent inhibicije dostiže 13,3 – 48,5%.

Hepatitis, ciroza jetre. Kordiceps je u stanju da direktno poboljšava funkciju jetre. Zasada u Kini i drugim zemljama nema efikasnog sredstva za lečenje ciroze jetre, uvozni preparati „interferencije“ za ljude žute rase nisu idealni, pri tome su cene tih preparata mnogo više nego kod kordicepsa.

Bolesti krvi. Za lečenje protopatske atrombocitopenične purpure pomoćni terapijski efekat je dobar i u izvesnoj meri može da poboljša stanje kod ljudi koji pate od leukemije, kao i da spreči njen prelaz u malignu fazu.

Maligna oboljenja. Pošto kordiceps ima svestrani terapijsko i rehabilitaciono dejstvo na glavne organe kao što su jetra, bubrezi, krvni sudovi srca i disajnih puteva, on efikasan za lečenje bolesti vezanih za maligna oboljenja u kasnijoj fazi. Pomaže kod suzbijanja glavnog žarišta malignih bolesti gore navedenih organa, produžava životni vek tih organa i poboljšava njihovo stanje. Osim toga, kordiceps može da poveća aktivnost leukocita, pa se zato normalno može vršiti radiohemijska terapija

Za bolesnike sa dobroćudnim tumorom na mozgu, kordiceps je idealno sredstvo za stabilno lečenje.

Antitoksično dejstvo. Kordiceps sa umerenim lekovitim svojstvima bez toksičnih materija može da poboljša dinamiku ćelija jetre, bubrega, pluća, kao i razmenu materija u čitavom organizmu, a to pomaže izbacivanju toksičnih materija iz organizma, uključujući toksične ostatka lekova.

Lekovita funkcija u svakodnevnom životu. Kordiceps je kao sredstvo za rehabilitaciju i jačanje stekao dobru reputaciju. On leči i jača zdravlje čoveka, a istovremeno predstavlja dobro preventivno sredstvo.

Kordiceps „Tjanši“ u mekim kapsulama s primenom savremene biotehnologije dobijen iz micelijuma prirodnog kordicepsa. Posle procesa fermentacije dobijena masa se melje u prah i pakuje u kapsule. Kordiceps može da reguliše imunitet, poveća izdržljivost organizma, smanji umor, suzbije rak. Ovaj proizvod ne sadrži hormone i druge materije koje izazivaju nadražaj. One je idealno sredstvo za fizički slabe osobe sa oslabljenim imunitetom, one koji se lako umaraju, osobe sa velikom telesnom težinom i osobe koje imaju rak.

Rešenje iz Tiensa

Kordiceps iz Tiens-a je orginalni kordiceps iz Kine i detalje oko delovanja i primene možete da pogledate klikom na link  u nastavku Kordiceps.

Proizvode kompanije TIANSHI – TIENS možete kupiti samo od distributera kompanije.

 Pozovite već danas – 063/342-380